Moskva (rus. Москва, la. Moskva, IPA: [mɐˈskva]) glavni i najmnogoljudniji je grad, odnosno federalni subjekt Rusije. Značajno je političko, ekonomsko, kulturno, naučno, versko, finansijsko, obrazovno i prometno središte Rusije i svieta. Sa 10 563 038 stanovnika (2010.), najmnogoljudniji je grad kontinentalne Evrope i prema broju stanovnika sedmo najveće gradsko područje u svetu. Prema popisu grupe GaWC, univerziteta u Loughboroughu (UK) iz 2008. godine, smatra se “Alfa globalnim gradom”.

Moskva se nalazi na reci Moskvi u Centralnom federalnom okrugu evropske Rusije. Tokom svoje istorije grad je služio kao glavni grad nizu država, od srednjevekovne Velike kneževine Moskve i pratećeg Ruskog Carstva do Sovjetskog Saveza. U Moskvi se nalazi čuveni Moskovski kremlj, drevna tvrđava danas rezidencija predsednika Ruske Federacije. Kremlj je također jedno od nekoliko mjesta svetske baštine u gradu. Oba doma ruskog parlamenta (Državna Duma i Savet Federacije) svoja sedišta takođe imaju u Moskvi.

Grad opslužuje opsežna tranzitna mreža, s četri međunarodne vazdušne luke, devet železničkih terminala, i moskovskim metroom, prema broju putnika drugim u svietu iza tokijskog, radi bogate i raznovrsne arhitekture priznatim kao jednom od gradskih znamenitosti.

Tokom vremena, Moskva je stekla niz epiteta, većina se odnosi na veličinu i dominantan položaj grada unutar nacije: Treći Rim (Третий Рим), Belokamenaja (Белокаменная), Pervoprestolnaja (Первопрестольная), Četrdeset četrdeset(ica) (Сорок Сороков).[6]

Prema Forbesu (2011.), u Moskvi živi 79 dolarskih milijardera, više nego u bilo kojeg drugom gradu na svetu.

Moskva je smeštena u blago brežuljkastom području na obalama Moskve, reke dugačke oko 500 km koja teče Istočnoevropskom nizijom u središnjoj Rusiji. Nadmorska visina grada u Sveruskom izložbenom centru, gdje se nalazi glavna meteorološka stanica, je 156 m. Najviša točka je Teplostanskaja visoravan s 255 m. Širina grada (ne računajući MKAD kao granice), od zapada prema istoku je 39,7 km, a od severa do juga je 51,7 km.

Moskva je odredišna tačka vremenske zone koja obuhvata većinu središnje Rusije, uključujući i Sankt Peterburg. Po zimi, područje je u sklopu “Moskovskog standardnog vremena” (MSK, МСК), 3 sata ispred koordiniranog sovjetskog vremena, tj. UTC+3. Leti, Moskovsko vreme pomera se sat vremena unapred i postaje “Moskovsko letnje vreme (MSD)” – UTC+4. Ipak, početkom 2011., ruski predsednik Dmitrij Medvedev najavio je ukidanje zimskog računanja vremena.

Moskva je u području umerene kontinentalne klime (Köppenova klasifikacija klime Dfb) s toplim, donekle vlažnim letima i dugim, hladnim zimama. Uobičajne visoke temperature u toplim mesecima junu, julu i avgustu su oko 23 °C, ali tokom valova vrućine koji mogu trajati nedelju ili dve (između maja i septembra), dnevne visoke temperature često dostižu 30 °C. Zimi, temperatura obično pada na oko −10 °C, iako može biti i toplijih razdoblja s temperaturama iznad 0 °C.

Najviša temperatura ikad zabeležena iznosila je 38,2 °C na meteorološkoj stanici VVC i 39,0 °C u središtu Moskve 29. 7. 2010., tokom neuobičajenog talasa vrućine na severnoj polovini. Prema novom proseku iz perioda 1981.-2010., srednja temperatura u julu je 19,2 °C. Najniža ikada zabeležena temperatura bila je −42,2 °C u januaru 1940. Prosečna godišnja temperatura (1981.-2010.) je 5,8 °C, ali godina 2007.-2008., godišnja temperatura bila je viša od 7 °C. Nasuprot tome, u prvoj polovini 20. veka, u Moskvi je tokom kasnih letnjih meseci bilo laganog mraza. Snežni pokrivač (3-5 meseci godišnje) najčešće je prisutan od kraja novembra do sredine marta.

Mesečna količina padavina kreće se između 35 mm i 85 mm, s nešto većom količinom u letnjim mesecima. Radi značajne razlike u temperaturi između zimskih i letnih meseci, kao i ograničene fluktuacije u razlici padavina tokom leta, smatra se da je Moskva u zoni kontinentalne klime.

Moskva raspolaže sa prosečno 1731 sunčanih sati godišnje, sa varijacijama između 8% u decembru i 52% od maja do avgusta. Od 2004. do 2008., prosek je bio između 1800 i 2000 sati.

Hrišćanstvo je predominantna religija u gradu. Moskva je sedište Ruske pravoslavne crkve, Pravoslavlje je tradicionalna religija Rusije i prema zakonu donesenom 1997. smatra se delom ruske “istorijske baštine”. Ostale religije zastupljene u Moskvi uključuju islam, Protestantizam, starovernike ijudaizam.

Moskovski patrijarh, poglavar ruske Pravoslavne crkve, živi u Samostanu Danilov. Moskva je do 1917. nazivana “gradom 1600 crkava ” (“город сорока сороков церквей”). Dok se muslimansko stanovništvo procenjuje na 1,2 do 1,5 miliona, u gradu su samo četiri džamije.

Jedan od najznačajnijih umjetničkih muzeja u Moskvi je Galerija Tretjakov, koju je osnovao Pavel Tretjakov, bogati mecena koji je gradu donirao veliku privatnu zbirku. Tretjakovska galerija smeštena je u dve zgrade, staroj i novoj galeriji. Stara Tretjakovska galerija sadrži dela klasične ruske tradicije, kao radove čuvenog slikara Ilije Rjepina, i dela ranih ruskih slikara ikona, kao retke originale Andreja Rubljova s početka 15. veka.

Nova Tretjakovska galerija, osnovana u sovjetsko doba, uglavnom sadrži dela sovjetskih i nekoliko suvremenih umjetnika, ali ima i ponešto zajedničkog sa starom galerijom u postavi umetnosti početka 20. veka. Nova galerija uključuje i malu rekonstrukciju spomenika trećoj internacionali Vladimira Tatljina i izbor drugih avangardnih dela umetnika kao što su Kazimir Maljevič i Vasilij Kandinski.

Državni muzej lepih umetnosti Aleksandra Puškina

Takođe značajan muzej u Moskvi je i Državni muzej lijepih umjetnosti Aleksandra Puškina, kojeg je između ostalih osnovao i otac Marine Cvetajeve. Svojim konceptom, Puškinov muzej sličan je British Museumu u Londonu, zbirke su presek svetske civilizacije, s mnogim odljevima antičkih skulptura. Ipak, sadrži i poznate slike iz svih većih zapadnih razdoblja umetnosti, kao dela Claudea Moneta, Paula Cézannea i Pabla Picassa.

Državni istorijski muzej

Državni istorijski muzej Rusije (Государственный Исторический музей) smešten je između Crvenog i Manježnog trga. Raspolaže sa kolekcijama u rasponu od predmeta praistorijskih plemena koja su nastanjivala današnju Rusiju, do umetničkih dela neprocenjive vrednosti stečenih od strane pripadnika dinastije Romanov, ukupno nekoliko miliona eksponata.

Politehnički muzej (Политехнический музей), osnovan 1872., najveći je tehnički muzej u Rusiji, s velikom postavom istorijskih izuma i tehnoloških dostignuća, uključujući i humanoidnog automata iz 18. veka i prve sovjetske računare. Zbirka sadrži više od 160 000 eksponata. Muzej-panorama Borodinske bitke na Kutuzovskoj aveniji, posetiteljima pruža priliku iskustva na bojnom polju sa dioramom od 360°. Muzej je deo velikog istorijskog memorijala u spomen pobede u ratu protiv Napoleonove vojske 1812., koji uključuje i slavoluk podignut 1827., i vojni muzej sa statuama i vojnom opremom.

Boljšoj teatar

Moskva je takođe jedno od središta scenske umetnosti u Rusiji, uključujući balet i film. U gradu postoje 93 pozorišta, 132 bioskopa i 24 koncertne dvorane, među kojima se posebno ističu čuveni Boljšoj teatar, te Mali teatar, Vahtangov teatar i Moskovski umetnički teatar. Tokom sezone repertoari su opsežni i moderne interpretacije klasičnih opera i pozorištnih dela vrlo česte.

Moskovski međunarodni dom muzike (Московский международный Дом музыки), otvoren 2003., poznat je po izvođenju klasične muzike. U svetlanovskoj dvorani nalaze se najveće orgulje u Rusiji. U Moskvi postoje i dva velika cirkusa, Veliki moskovski državni cirkus i Moskovski cirkus na Cvjetnom bulevaru “Jurij Nikulin”.

Sovjetski filmovi obeležili su istoriju filma te je studio Mosfilm bio centar snimanja mnogih sovjetskih klasičnih filmova. Međutim, uprkos trajnoj prisutnosti i ugledu međunarodno priznatih ruskih filmova, nekad vrlo aktivni studiji danas se znatno manje koriste. Manje poznati i istorijski filmovi prikazuju se u kinu Salut, gdje se redovno prikazuju filmovi iz fonda Muzeja kinematografije.

Državni muzej arhitekture “Šusev”, nazvan po arhitektu Alekseju Šusevu, nalazi se u blizini Kremlja.

Moskva je poznata po uzbudljivom noćnom životu, te danas u gradu deluju mnogi među najvećim noćnim klubovima u svetu. Glavna i jedna od najpopularnijih zona noćnog života je oko Tverske ulice, koja je takođe i jedna od glavnih trgovačkih ulica u gradu. U obližnjem Tretjakovskom prolazu u Kitaj-gorodu, nalaze se luksuzne trgovine kao Bulgari, Tiffany & Co., Armani, Prada i Bentley.

Moskva ima mnogo trgovačkih centara. Najpoznatiji su istorijski GUM (Главный универсальный магазин) i CUM (Центральный Универсальный Магазин) u središtu grada, dok najveći uključuju Evropski trgovački centar (Evropejskij) u blizini kijevskog železničkog terminala, centar Atrium (ТРК Атриум) kraj kurskog terminala, i lanac trgovačkih centara Mega (МЕГА) uglavnom smeštenih izvan kružnog autoputa MKAD. U moskovskoj oblasti takođe se nalaze i 3 velika trgovačka centra IKEA.

Ponudu možete videti ovde!

Rusija – Moskva