Maldivi, zvanično Republika Maldivi, je ostrvska zemlja u Indijskom okeanu. Nalazi se jugozapadno od Indije i Šri Lanke. Lanac dvadeset šest atola se proteže od Ihavandhippolhu Atol na severu do Addu Atol na jugu. U centralnom delu nalazi se prestonica Male tradicionalno zvana “Kraljevo ostrvo”.

Istorijski povezani sa indijskim potkontinentom, Maldivi su islamizovani u 12. veku. Vekovima unazad je ostrvima vladao Sultan. Ona su imala jaku pomorsku trgovačku mrežu sa Azijom i Afrikom. Od sredine 16. veka, region je pod uticajem kolonijalne sile, uključujući Portugalce, Holanđane i Britance. Maldivi su stekli nezavisnost od Velike Britanije 1965. godine i postali republika 1968. Ekonomija Maldiva dominira turizmom i ribolovom.

Teritorija Maldiva prostire se na otprilike 90.000 kvadratnih kilometara, Maldivi su jedana od najvećih geografski rasutih zemalja na svetu. To je najmanja azijska zemlja po površini i po broju stanovnika.

Maldivi imaju tropsku-monsunsku klimu, koja je pogođena velikim kopnom Južne Azije na severu. Prisustvo ovog kopna uzrokuje diferencijalno zagrevanje zemljišta i vode. Ovi faktori izazivaju nalete vlažnog vazduha iz Indijskog okeana preko Južne Azije, što je rezultat  jugozapadnih monsuna. Dve sezone dominiraju suše koja je povezana sa zimskim severoistočnim monsunom i kišne sezone koja donosi jake vetrove i oluje.

Prelazak iz vlažnog jugozapadnog monsuna na suvi severoistočni monsun javlja se tokom aprila i maja. Tokom ovog perioda, na severoistoku vetrovi doprinose formiranju severoistočnog monsuna, koji dolazi do Maldiva početkom juna i traje do kraja avgusta. Godišnja količina padavina u proseku 254 cm na severu i 381 cm na jugu.

Maldivi su uglavnom bili nepoznati turistima do ranih 1970-ih. Samo 185 ostrva su dom svojih 300.000 stanovnika. Druga ostrva se u potpunosti koriste u ekonomske svrhe, od kojih su najdominantnija turizam i poljoprivreda. Turizam čini 28% BDP-a i više od 60% deviznih prihoda na Maldive. Preko 90% državnog prihoda od poreza dolazi od uvoznih dažbina i poreza vezanih za turizam. Razvoj turizma utiče na ukupan rast ekonomije zemlje. On je stvorio direktne i indirektne mogućnosti za zapošljavanje i stvaranje prihoda u drugim srodnim industrijama. Prvi turistički centri su otvoreni 1972., Bandos Island Resort i Kurumba Village (sadašnji naziv je Kurumba Maldives), koji su transformisali ekonomiju Maldiva.

Prema podacima Ministarstva turizma, pojava turizma u 1972. transformiše ekonomiju, ubrzano kreće od zavisnosti od ribarstva u turizmu. Za samo tri i po decenije, industrija je postala glavni izvor prihoda. Turizam je takođe bio najveći devizni prihod zemlje i najveći doprinos rastu BDP. Od 2008. godine, 89 odmarališta na Maldivima nude preko 17.000 kreveta i ugoste preko 600.000 turista godišnje.

Broj centara je porastao od 2 na 92 između 1972. i 2007. godine. Od 2007. godine, više od 8.380.000 turista je posetilo Maldive. Posetioci Maldiva ne moraju da se prijave za vize pre dolaska, bez obzira na njihovu zemlju porekla, pod uslovom da imaju važeći pasoš, dokaz o daljem putovanju, kao i novac za izdržavanje dok je u zemlji.

Većina posetilaca dolaze na Međunarodnom aerodromu Male, na Hulhule Island, u prestonici Male. Aerodrom je služio letovima Indiji, Šri Lanki, Dohi, Dubaiju, Singapuru, Istanbulu, i velikim aerodromima u jugoistočnoj Aziji, kao i letovima iz Evrope. Gan Airport na južnom Atoll Addu, takođe prima nekoliko međunarodnih letova iz Milana nedeljno. British Airways nudi direktne letove na Maldive 2-3 puta nedeljno.

Ponudu možete videti ovde!

Maldivi